Ratluci

Reč ratluk je izvedena od reči “Rahat UL-Hulkum” što znači “Opuštanje grla”. U Otomanskoj Turskoj postaje poznat u 15. veku u Anatoliji, a posebno postaje rasprostranjen u Osmanskom Carstvu u 17. veku. U Evropi, ratluk postaje poznat  od 18. veka. Ovaj slatkiš, kakvog ga danas znamo izmislio je turski trgovac Bekir efendija koji je 1776 godine u Istambilu otvorio prodavnicu konditorskih proizvoda. Prvobitno je za zaslađivač koristio med i melasu a vodu i brašno za vezujuća sredstva. Prvi ukusi su bili ruža, limun i pomorandža.

Nanini ratluci su sa ukusom vanile, ruže, pomorandže, višnje, maline, mente, limuna, kokosa i oraha.

 

ratluk5 ratluk3

ratluk1 ratluk2 ratluk4

 


Kafakafa

Nanina kafa je kombinacije arabike i robuste.

 

 

 

Arabika i robusta razlikuju se kako po rasprostranjenosti, tako i po nekim bitnim svojstvima.Osnovna razlika je u ukusu. Arabika sadrži 1,5 odsto kofeina, dok je robusta gotovo duplo jača po sadržaju kofeina i ima 2,7 odsto ovog sastojka.

Osim toga, robusta je mnogo otpornija na pesticide i klimatske uslove i generalno je jednostavnija za gajenje. Po izgledu stablo robuste može da izraste dosta više od arabike, pa su i prinosti sa njenih stabljika veći. Robusta ima snažniji i jači ukus, koji se može nazvati i oporim i pomalo gorkičastim.

S druge strane, kafa arabika ima bogatiji, prefinjeniniji ukus i manju kiselost zrna, zbog čega se smatra superiornijom i kvalitetnijom vrstom kafe. Proizvođači kafe vrlo često prave mešavine u kojima u različitom procentu ima i jedne i druge vrste kafe. To se posebno odnosi na espresso kafe u Italiji, koji u arabiku dodaju robustu zbog njenog pomalo zemljanog ukusa i jačine

Nešto više o kafi…..

Teško je odrediti tačno vreme otkrića ove izuzetne biljke za koju sa sigurnošću možemo da kažemo da je univerzalni napitak i najpopularniji stimulans na svetu koji možete naći na bilo kojoj tački Zemljine kugle. Ono oko čega se brojni istoričari, ipak, slažu, jeste “mesto rođenja kafe” – oblast Kafa u Etiopiji po kojoj je ova biljka i dobila ime (wikipedia.org – Kafa biljka).

Godine 1555. dvojica Sirijaca su prvi put donela kafu u Carigrad. Kafana, kao uslužni objekat u kome se prvobitno pripremala i služila samo kafa, je vremenom postala osobitost socijalne kulture – u njima su se okupljali ljudi i održavali kontakti, igrale razne igre, pio alkohol, pušila opojna sredstva i odmaralo. Na slikama je prikazano kako su izgledale prve kafedžinice. Iz Carigrada je kafa u 17. veku dospela u Mletačku republiku odakle se kafa proširila Evropom. Sve do kraja XVII veka kafa koja se pila po Evropi poticala je iz Jemena. Međutim, zahvaljujući izvanrednim karakteristikama ove biljke kafa se vrlo brzo proširila po svetu i na različitim krajevima sveta počela se uzgajati i kultivisati.

Kafa se dobro primila na brazilsko tle, a kada je sredinom XIX veka veoma retka biljna bolest napala plantaže kafe u Severoistočnoj Americi, Brazil je izbio na prvo mesto kao najpoznatiji svetski proizvođač kafe. Tu titulu Brazil je zadržao do danas. Danas, sedam latino-američkih država daje oko 85% svetske proizvodnje kafe, a samo Brazil proizvodi trećinu svetske kafe. Na slici je prikazano branje i utovar kafe u Brazilu.

 Brazil, koji je najveći svetski proizvođač i izvoznik kafe, nalazi se tek na 19. mestu ove liste sa 4.7 kg, a Srbija nije ni među prvih 70 zemalja po potrošnji kafe po glavi stanovnika. Potrošnja iznosi 1.3 kg po stanovniku, napomenimo samo da je ovako slaba potrošnja posledica i niskog standarda jer je 80-tih ista iznosila 3.4 kg. Sa ovakvom potrošnjom nalazimo se na dnu lestvice potrošača ovog crnog napitka.